+ Početna

+ Home

+ POVEŽI, OBELEŽI

+ LINK IT MARK IT

+ AKTIVNOSTI

+ ACTIVITIES

+ PODRŠKA

+ SUPPORTED

+ KONTAKT

+ CONTACT

Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine

Bulevar Mihajla Pupina 9,
21000 Novi Sad, Srbija
Tel/fax: +381 (0)21 524 991
[email protected]com

suluv.org

The Union of Associations of Fine Artists of Vojvodina

9 Bulevar Mihajla Pupina,
21000 Novi Sad, Serbia
Tel/phone: +381 (0)21 524 991
[email protected]

suluv.org

Poveži, obeleži (Link It, Mark It)

Poveži, obeleži (Link It, Mark It)

UČESNICI

Vladimir Frelih, Dragan Matić, Arjan Pregl, Danijel Babić, Selman Trtovac, Igor Friedrich Petković, Marjam Mohmadi (Maryam Mohammadi), Samson Ogiamien (Samson Ogiamien), Arif Kryeziu (Arif Kryeziu), Maviead Al Karam (Mawiead Al Karam), Zoe Guglielmi (Zoë Guglielmi)

U ponedeljak 21. februara u 19 časova, u Galeriji SULUV i Malom likovnom salonu (KCNS), je biće otvorena izložba u okviru projekta Poveži, obeleži (Link It, Mark It), u organizaciji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Projekat je započet 2020. godine javnim diskusijama umetnika iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije i nastavlja se njihovom zajedničkom izložbom koja će biti postavljena u dve novosadske galerije.

OPIS

Projektom Poveži, obeleži (Link It, Mark It) pokrenut je specifičan proces međusobne povezanosti i integracije gostujućih i domaćih umetnika. Akcenat je na umrežavanju, međunarodnoj saradnji i razmeni umetničkih ideja i iskustava koja se odnose na period 90-tih u kontekstu umetničkog razvojnog puta. Osnovna ideja projekta Poveži, obeleži podrazumeva umetničko istraživanje prostornih, medijskih, društveno-političkih i socijalnih aspekata koji bi potom bili predstavljeni u umetničkom radu.

Koncept i tema projekta počivaju na terminu IZBRISANI, kojim se referiše na devedesete godine 20. veka i različite vidove diskriminacije kojima je država preko svojih institucija izlagala svoje civilno stanovništvo. Terminom izbrisani obuhvaćeni su različiti represivni postupci, diskriminacija na osnovu etničke, verske, polne, uzrasne, rasne, ekonomske i druge pripadnosti. Potiranje identiteta pojedinca ogledalo se u oduzimanju prava na državljanstvo, brisanju iz raznih evidencija, oduzimanju glasačkih prava, prinuđenosti na migracije, izbeglištvo, izgnanstvo, raseljavanje itd. U tom smislu tematski okvir projekta paralelno govori o izgubljenim identitetima i izgubljenim generacijama, koji se, po nekim analizama i istraživanjima, u najvećoj meri vezuju za osobe rođene na ovim prostorima između 1960. i 1985. godine. To su generacije koje su izgubile domovinu, mesto boravka, zaposlenje, imovinu, državljanstvo, lični i socijalni integritet, kojima su zakinuta osnovna ljudska prava, a koja bi Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, trebalo da su im zagarantovana i nepovrediva. Ovi, uglavnom nenadoknadivi gubici podvlače i posebnu, iako manje priznatu posledicu – oduzetu mladost, kao i postefekte odrastanja i sazrevanja u specifičnim okolnostima koje su vladale tokom 90-ih godina, a koji se u manjoj ili većoj meri ispoljavaju i danas. Svedočeći narušavanju osnovnih civilizacijskih načela, ove generacije su, usled raspada SFRJ i višegodišnjih ratnih sukoba, sankcija i ekonomske i kulturne izolacije, a kasnije i perioda tranzicije, obeležene kao generacije propuštene slučaju.

Kroz temu IZBRISANI naglašava se konkretni društveno-politički kontekst u kojem su tokom 90-ih profesionalno sazrevale generacije umetničkih stvaralaca, a njihova umetnička praksa vremenski i tematski poklapa se sa iskustvima i dešavanjima u pomenutom razdoblju i traje sve do danas. Koncept projekta otvara polje za nova istraživanja u kojem se kroz aktivizam, demokratizaciju i kulturu sećanja sagledavaju opšti problemi prostornih, vremenskih i društvenih okolnosti u regionu.

Projekat je uvršten u aplikacionu knjigu za Evropsku prestonicu kulture i realizuje se uz podršku Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ u okviru programskog luka Seobe, a podržali su ga i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada i Austrijski kulturni forum.

Devedesete godine XX veka će ostati upamćene kao godine koje su promenile svet, kao ključni, prelomni period početka globalizacije i transformacije naše ljudske civilizacije. Od rušenja berlinskog zida, raspada SSSR-a i kraja Hladnog rata, pa do nastanka novih država i građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, samo su neki od presudnih političkih događaja koji su promenili mapu Evrope. U isto vreme svi ovi događaji su pokrenuli proces migracija stanovništva, koje je usled novonastalih okolnosti bilo prinuđeno da socijalnu i ekonomsku sigurnost potraži širom Evrope i sveta. I dok se Evropa ujedinjavala, prostor istočne Evrope i Balkana se rasparčavao i prolazio kroz bolan i traumatičan proces tranzicije. Sa druge strane, devedesete će takođe ostati upamćene kao vreme kada se pojavio internet, period u kome smo sa analognog prešli na digitalan način funkcionisanja, što je kao krajnju konsekvencu prouzrokovalo radikalnu transformaciju društvenog i javnog konteksta. Ovo je bio početak globalizacije, jedno do tad neviđeno umrežavanje i povezivanje sveta putem novih tehnologija i medija, nova tehnološka revolucija koja je svet učinila manje nepoznatim i lako dostupnim, ali i daleko ranjivijim i podložnim ekonomskim, socijalnim, političkim i na kraju, ne manje važnim, klimatskim i ekološkim promenama koje danas i te kako osećamo.
Za generacije umetnika iz SFRJ koji su tokom osamdesetih i početkom devedesetih započinjali svoju profesionalnu karijeru, ovaj period je bio pun izazova koji su podrazumevali prilagođavanje i reagovanje na novonastale okolnosti. Od mirnog, relativno dobro organizovanog i uspostavljenog sistema, dobili smo haotičan svet i društva koja su svoje potrebe i prioritete podredila pre svega ratnim okolnostima. Rat, progoni, kriminal i grozničava pomama za novcem, tranzicija iz socijalističkog u surovi kapitalistički model, doneli su sa sobom mnogobrojne probleme i lomove u kojima su se izgubile čitave generacije ljudi.
Projekat LINK IT MARK IT se bavi problemom diskriminacije i izopštavanja koje su skoro sve države i njihove institucije sprovodile prema sopstvenom stanovništvu na prostoru bivše Jugoslavije. Društva su se polarizovala, a političari su shvatili da lakše mogu da upravljaju i manipulišu stanovništvom ako zaigraju na nacionalnu i versku kartu, stvarajući tako od dojučerašnjih komšija i prijatelja ljute neprijatelje. U vremenu kriza i velikih društvenih lomova, homogenizacija stanovništva po verskoj, nacionalnoj ili ideološkoj osnovi pre svega ima za cilj da skrene pažnju sa glavnih pitanja i problema, ali i da dodatno učvrsti položaj vlastima. Formiranje država po nacionalnom principu u praksi je značilo da sve one koji nisu kao vi, morate ili proterati ili jednostavno izbrisati. Izbrisano je na desetine hiljada ljudi, iz matičnih knjiga, biračkih spiskova i drugih državnih registara. Ovaj projekat se u svojoj osnovi bavi problemom i fenomenom brisanja, odnosno poništavanja identiteta pojedinca ili grupe koji se ne uklapaju u postojeći društveni i politički okvir. Izbrisani na taj način postaju neka vrsta apatrida, svojevrsne persone non grata u sopstvenim državama, samo zato što su drugačije nacionalne pripadnosti ili verske opredeljenosti. Šest umetnika iz Slovenije, Hrvatske, Austrije i Srbije – Dragan Matić, Vladimir Frelih, Danijel Babić, Arjan Pregl, Igor Friedrich Petković i Selman Trtovac razgovaraju jedni sa drugima i upoređuju sopstveno iskustvo odrastanja i življenja u bivšoj državi, školovanja i profesionalnog bavljenja umetničkim pozivom. Njihov razgovor je pokrenut u jednom teškom trenutku, podjednako izazovnom periodu kao onom sa početka devedesetih, u vremenu pandemije Covid 19 virusa kada se čitav svet u skoro maničnom strahu zatvorio i samoizolovao. Zbog svega ovoga, njihov zadatak je bio daleko teži i komplikovaniji, jer unatoč savremenim tehnologijama, umetnost i kolaborativni rad nastaju u neposrednom i slobodnom kontaktu, nesputani od bilo kakvih ograničenja i zabrana. Oni istražuju i preispituju između sebe šta znači biti izbrisan, diskriminisan, šta na kraju krajeva znači biti umetnik danas. Kako se boriti protiv nepravde, nevidljivosti, protiv dominantne struje, kako ostati i opstati u društvu.
Umetnici u dijalogu su već zreli ljudi u svojim kasnim četrdesetim i pedesetim godinama, prepuni životnog i profesionalnog iskustva, sa potencijalom da stvore svoje najbolje radove kao produkt znanja i „minulog rada“. Svako od njih je na sebi svojstven način, u sopstvenom maniru, predstavio radove koji su nastali kao produkt ovog dijaloga i razmene iskustava. Bilo da se radi o reagovanju na vrli novi svet u kome živimo, ili jednostavno istraživanje pojedinih likovnih i esteskih momenata u okviru crteža, slike, fotografije ili video rada, svi oni daju svoje autentično viđenje i odgovor na različite fenomene koje su usko povezane sa temom projekta. Arijan Pregl poziva posetioce da ostave svoj trag u galeriji, da urade intervenciju na zidu i time doprinesi dijalogu, što predstavlja jedan participativan gest koji proširuje obim i sam format izložbe, uključujući publiku kao aktera i koautora rada. Dragan Matić i Vladimir Frelih zajednički potpisuju rad koji se sastoji od nekoliko light box-ova na kojima su prikazane digitalne fotografije nastale njihovom zajedničkom akcijom koja predstavlja ironičan, kritički osvrt na određene društvene fenomene i ponašanja. Danijel Babić prikazuje slike koje tematizuju upotrebu i korišćenje grafičkih simbola i piktograma u savremenoj komunikaciji, kako onoj štampanoj tako i onoj na internetu. Selman Trtovac izlaže crteže velikih formata koji su nastajali kao plod eksperimenata i njegovog istraživanja savremenog crteža kroz asocijativni i apstraktni pristup. Igor Friedrich Petković predstavlja savremene ikonografske panele smrti koji su sastavljeni od mnoštva detalja preuzetih sa različitih medija i, u kombinaciji sa video radom koji je urađen na petrovaradinskim obalama Dunava, stvara novu intrigantnu celinu.
Kao neka vrsta potpore i logičnog nastavka projekta, a u skladu sa temom i fenomenima koje on obrađuje, napravljen je poseban segment izložbe gde su pozvani umetnici kojima je zajedničko upravo migrantsko iskustvo. Ovaj drugi deo izložbe donosi radove umetnika u saradnji sa organizacijom Aporon 21 iz Graca i predstavlja umetnike Maryam Mohammadi, Samson Ogiamien, Arif Kryeziu, Mawiead Al Karam, Zoë Guglielmi. Iako dolaze sa različitih strana sveta, sa Balkana i Bliskog Istoka, iz Irana i Afrike, umetnici govore o istim stvarima – o odnosu sredine prema novopridošlim ljudima, o problemima integracije, nerazumevanja i nepoštovanja osnovnih ljudskih prava. Veoma emotivno i iskreno, svako u svom mediju, vizuelno i narativno oslikava sopstveno izbegličko iskustvo i situacije sa kojima se susretao. Od autobiografskog zapisa Arifa Kryeziu-a preko video rada odnosno snimka performansa Samsona Ogiamien-a koji se bavi neokolonijalnim diskursom, preko fotografija Maryam Mohammadi koje kombinuju prizore i stare i nove domovine, svi radovi nude neposredno lično izbegličko iskustvo.
Projekti i izložbe ovog tipa su značajni jer pored spajanja umetnika iz različitih sredina, nude mogućnost kolaborativnog rada, upoznavanja, razmene iskustava i priliku da se neposredno individualne poetike i pristup predstave u jednom širem kontekstu. Projekat i izložba predstavljaju umetnike koji kroz prizmu prošlih vremena kritički promatraju i komentarišu aktuelnu situaciju i trenutno stanju društva. Za razliku od nekih drugih sličnih projekata koji su bili usmereni samo na sebe i na individualna istraživanja, ovaj projekat je uključio i umetnike koji dolaze sa različitih strana, čije sopstveno migrantsko iskustvo dovoljno govori o autentičnosti i dobro odabranom pristupu. Takav pristup je rezultirao i kvalitetnim radovima, koji, svaki na svoj način, predstavljaju male istorije, male epopeje o predrasudama, borbi i želji da se putem umetnosti ispriča životna priča. Na kraju treba istaći da je sam format projekta i njegova realizacija veoma dobar primer saradnje udruženja umetnika i grada Novog Sada kao nosioca projekta NS2022.

Saša Janjić

Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture
Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture

Podrška

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu

Podrška

Fondacija za otvoreno društvo, Srbija
Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

Podrška

Austrijski kulturni forum
Austrijski kulturni forum

Podrška

APORON21
APORON21

Saradnja