O projektu
Projekat Poveži, obeleži
Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine
Program razmene i boravka
Poslednjih nekoliko godina, Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine, pored redovnih aktivnosti koje se tradicionalno odvijaju već dugi niz decenija, pokrenuo je i više novih projekata koji za primarni cilj imaju: razvoj i unapređenje podrške u produkciji radova, razmene i gostovanja umetnika, međunarodnu i regionalnu saradnju i povezanost, edukacije i pokretanje tematskih celina i koncepata kojima se razvija istraživački pristup učešću u projektima.
Jedan od razvojnih projekta Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine koji se odvija kroz Program razmene i boravka jeste i Link It, Mark It (Poveži, obeleži), koji otvara novo polje programskih sadržaja. Projekat je uvršten u aplikacionu knjigu za Evropsku prestonicu kulture i realizuje se uz podršku Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, u okviru programskog luka Seobe, a podržali su ga i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada.
Svojim programskim delovanjem projekat Poveži, obeleži pokreće specifičan proces međusobne povezanosti i integracije gostujućih i domaćih umetnika. Akcenat je na umrežavanju, međunarodnoj saradnji i razmeni umetničkih ideja i iskustava. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine na taj način unapređuje postojeće i pokreće nove vidove saradnje sa različitim udruženjima, umetničkim grupama i pojedincima iz zemlje i inostranstva. Idejna zamisao projekta Poveži, obeleži podrazumeva umetničko istraživanje prostornih, medijskih, društveno-političkih i socijalnih aspekata koji bi potom bili predstavljeni u umetničkom radu. U tom smislu, sagledavaju se i mogućnosti aktiviranja novih, alternativnih izlagačkih prostora na različitim lokacijama grada.
Razvojna ideja projekta je: umrežavanje multimedijalnih umetnika; regionalno i međunarodno povezivanje; razvoj i rast kapaciteta umetničke zajednice; uspostavljanje saradnje između udruženja i organizacija; pokretanje interkulturalnih dijaloga; istraživanje i eksperimentisanje na polju multimedijalnih formi; razvoj tematskih sadržaja i koncepcija; aktiviranje novih odnosno alternativnih, ali i već postojećih izlagačkih prostora; gostovanja stvaralaca i prezentovanje umetničkih radova pojedinačnih autora i grupa.
IZBRISANI – tema projekta
Koncept i tema projekta počivaju na terminu IZBRISANI, kojim se referiše na devedesete godine 20. veka i različite vidove diskriminacije kojima je država preko svojih institucija izlagala svoje civilno stanovništvo. Terminom izbrisan obuhvaćeni su različiti represivni postupci, diskriminacija na osnovu etničke, verske, polne, uzrasne, rasne, ekonomske i druge pripadnosti. Potiranje identiteta pojedinca ogledalo se u: oduzimanju prava na državlјanstvo, brisanju iz raznih evidencija, oduzimanju glasačkih prava, prinuđenosti na migracije, izbeglištvo, izgnanstvo, raselјavanje itd. U tom smislu tematski okvir projekta paralelno govori o izgublјenim identitetima i izgublјenim generacijama, koji se, po nekim analizama i istraživanjima, u najvećoj meri vezuje za osobe rođene na ovim prostorima između 1960. i 1985. godine. To su generacije koje su izgubile domovinu, mesto boravka, zaposlenje, imovinu, državlјanstvo, lični i socijalni integritet, kojima su zakinuta osnovna ljudska prava, koja bi Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, trebalo da su im zagarantovana i nepovrediva. Ovi, uglavnom nenadoknadivi gubici podvlače i posebnu, iako manje priznatu posledicu – oduzetu mladost, kao i postefekte odrastanja i sazrevanja u specifičnim okolnostima koje su vladale tokom 90-ih godina, a koji se u manjoj ili većoj meri ispoljavaju i danas. Svedočeći narušavanju osnovnih civilizacijskih načela, ove generacije su, usled raspada SFRJ i višegodišnjih ratnih sukoba, sankcija i ekonomske i kulturne izolacije, a kasnije i u periodu tranzicije, obeležene kao generacije propuštene slučaju.
Kroz temu IZBRISANI naglašava se konkretni društveno-politički kontekst u kojem su tokom 90-ih profesionalno sazrevale generacije umetničkih stvaralaca, a njihova umetnička praksa vremenski i tematski poklapa se sa iskustvima i dešavanjima u pomenutom razdoblju i traje sve do danas. Koncept projekta otvara polje za nova istraživanja u kojem se kroz aktivizam, demokratizaciju i kulturu sećanja sagledavaju opšti problemi prostornih, vremenskih i društvenih okolnosti u regionu.
Javni razgovori – Prvi deo projekta realizovan je putem četiri javne diskusije sa autorima-učesnicima.
Izbrisani / period 90-ih
Diskusije I–III / Sa fokusom na temu IZBRISANI, istraživani su i preispitivani društveni fenomeni 90-ih godina na prostorima jugozapadne Evrope i njihovi efekti na umetničke stvaralačke prakse. Aktivno učešće je podrazumevalo vođenje, moderaciju i predstavljanje dvoje umetnika, rođenih između 1960. do 1985. godine. Istraživanja se odnose na tematski kontekst i prostorne, medijske, društveno-političke i socijalne aspekte razumevanja ovog pitanja.
Diskusije su realizovane: 18. decembar 2020, 9. i 16. april 2021. godine, uz učešće gostujućih umetnika (Vladimir Frelih, Osijek, Hrvatska; Arjan Pregl, Ljubljana, Slovenija; Igor Fridrih Petković, Grac, Austrija), domaćih stvaralaca (Dragan Matić, Novi Sad, Srbija; Danijel Babić, Novi Sad, Srbija; Selman Trtovac, Beograd, Srbija) i moderatora (Vladimir Mitrović, Novi Sad, Srbija; Bosiljka Zirojević Lečić, Novi Sad Srbija; Gordana Nonin, Novi Sad, Srbija).
Izbrisani / globalne migracije danas
Diskusija IV / Uz preispitivanje društvenih događanja i njihovog uticaja na umetničko stvaralaštvo, otvorena je tema, globalnih migracija danas i pitanja kršenja ljudskih prava migranata i članova njihovih porodica, ugrožavanja života ili fizičkog integriteta, kao i problematike bekstva iz matične zemlje usled tamošnjih ratnih sukoba / ekonomske nesigurnosti, kao i pitanje refleksije tih zbivanja na savremenu umetnost.
Diskusija je održana 14. maja 2021. godine, a moderator (Igor Fridrih Petković, Grac, Austrija) je sa autorima Marjam Mohmadi, Zoe Guglielmi, Arif Kryeziu, Maviead Al Karam, Samson Ogiamien, koji su emigrirali iz određenih područja, razgovarao o rešavanju njihovog imigrantskog statusa. Otvoreno je pitanje savremenih seoba širokih razmera i uticaja na stvaralačke prakse umetnika koji su migrirali i bili u statusima azilanata.
Umetničko istraživanje – Drugi deo projekta
Po završetku pripremnih aktivnosti, učesnicima projekta se pridružuju umetnici mlađe generacije. Sa njima razmenjuju iskustva i saznanja do kojih su u istraživanju došli. Na ovaj način umrežavanje, regionalno i međunarodno povezivanje razvija kapacitet umetničke zajednice, a ostvarenom mrežom podupire se održivost određenih kulturnih vrednosti. Ishodi tih istraživanja ogledaće se u osobenoj autorskoj ikonografiji svih učesnika projekta kao i u timskom radu autora-učesnika koji će se sa svojim radovima predstaviti u završnom događaju projekta, a koji će biti realizovan 2022. – dakle u godini kada će Novi Sad poneti titulu Evropske prestonice kulture.
Završni događaj u 2022. godini
Gostujući umetnici će u tom periodu tokom svog boravka u Novom Sadu imati priliku da u koprodukciji sa umetnicima domaćinima upoznaju, analiziraju i intervenišu u lokalnom kontekstu, na gradskoj kulturnoj sceni. Svojim aktivnostima doprineće novom doživlјaju i spajanju sopstvenog, autentičnog rada sa savremenim vrednostima lokalne sredine i tematskim okvirom projekta. Tom prilikom projektno istraživanje predstaviće se kroz realizaciju više izložbi u Novom Sadu.